Poštovani Branko,

pročitao sam knjigu o Velici i Veličanima. Čitao sam je polako, rečenicu po rečnicu, zato je potrajalo. Isto toliko vremena mi je trebalo da sredim utiske. Gospode,kolike su patnje najađenog veličkog naroda kroz istoriju, koliko muke su viđeli da bi opstali u neprijateljskom okruženju, koliko suza i krvi prolili da bi sačuvalu tu grudu zemlje. A sada, poslije svega, u miru se polako gasi život, ognjišta se zatiru, a selo nestaje.
Ova knjiga je kapitalno izdanje i udžbenik za sve one koji vuku porijeklo iz Veliko. Da se čita, prepričava, preporučuje, da se sačuva od zaborava.
Onaj ko bude čitao, moraće da bude spreman i na neka bolna saznanja: o porijeklu, o nekim zlodjelima svojih prezimenjaka i rođaka, o nečovječnim aktima pojedinih Veličana. Možda će neko zamjeriti zašto ste kvarili idilu i spominjali takve detalje. Ja mislim da ste ispravno postupili. U svojim knjigama sam opisivao ne samo stradanje svog naroda, nego i konkretno opisivao kako su se mnogi obrukali svojim ponašanjem, posebno u ratnim okolnostima. Tako sam sebi olakšao dušu, a drugima pokušao da ukažem da se dobra djela pamte, ali loša još više i još duže.
Mnogo je intersantnih anegdota, događaja opisanih lijepim književnim rukopisom, pa ponekad ne znate čitate li roman ili ozbiljnu publikaciju. Ovo još više pojačava čitljivost ove knjige.
Mogu samo da zamislim koliko je vremena bilo potrebno da se prikupe svi podaci, mnoštvo materijala, dokumenata, fotografija…Zaista, iskazujem svoje duboko poštovanje.
Na kraju, telefonom sam Vam rekao: kada sam kao mali trčao niz Lešćare da kupim nešto u prodavnicu kod škole, onako recitijući sam sa sobom Jesenjina maštajući da jednom postanem pjesnik, nisam mogao ni da sanjam da ću se jednog dana naći u knjizi o Velici i Veličanima. Zaista, ima li veće časti nego da čovjek bude uvršten u kapitalno izdanje o selu svog djetinjstva i svog porijekla?
Beskrajno Vam hvala na toj radosti.
Želim Vam još mnogo napisanih stranica, ali prije svega dobro zdravlje, i dug život.
Vaš, Saša Simonović

Milan Sekularac Knjiga Branka Jokica nije samo opis dogadjaja od 28.jula nego i pregled dogadjaja tokom cijelog rata i istorije tog kraja. Jokic je prvo dao istoriju cijelog kraja, odlicno je opisao zivot stanovnistva u toj crnogorskoj krajini, posebno od pocetaka islamizacije stanovnistva, a zatim opisao odlicno sta se desavalo od same okupacije po slomu Jugoslavije do kraja rata. Bez uljepsavanja receno – to je period koji karakterise saradnja muslimansko albanskog stanovnistva sa okupatorom, od pocetka okupacije, punjenje bali-vulentarskih jednica i pljacke. U jednoj takvoj pljacki 20.oktobra 1941. ubijen je i moj pradjed, Jeremija Zivaljevic iz Velike, braneci stoku od pljacke od dvojice ubica iz sela Metehe kod Plava, cija imena su data u Jokicevoj knjizi. Njegovi sinovi, Ratko, moj deda po majci, i Risto, doizvjeli su oba da im porodice budu istrijebljene 28.jula 1944. Citajuci ratnu hroniku mog djeda po ocu (predratnog pravnika i oficira vojkse Jugoslavije a od ustanka clana komskog odreda, komandanta beransko-andrijevickog gerilskog bataljona Milos Malisic, i komandanta VI crnogorske brigade Nikole Novakovog Sekularca), vidio sam da su se muslimani tog kraja prakticno do pred kraj 43 odn. 44god drzali po strani (po Jokicu ih je 41. vecina bila u fasistickim jedinicama i argumenti za to su dati u knjizi i cuvenoj prepisci sa kvazi-istoricarem cije ime necu ni da pomenem), i pokusaji da ih animiraju za borbu u jedinicama NOB nisu imali narocite rezultate. Sto se samog dogadjaja od 28.jula tice, dosta je toga napisano i jos ima zivih svedoka. Npr, nasa kucna prijateljica i rodjaka moje babe Mileva Gojkovic, udata Tmusic. Moze se naci na internetu, koga to interesuje. Sve u svemu mracne stranice nase istorije. Ali – sve kada se sagleda, VELIKA zasluzeno nosi svoje ime! Pozdrav