Naslovna » Istorija » NARODU CRNOGORSKOME… Testament P. P. Njegoša
Drugi pišu
Autor: Antena M
23.10.2023. 21:36
Priredio: Vladimir Jovanović
Objavljujem cjelokupan sadržaj Testamenta Petra II Petrovića-Njegoša, koji je napisao 20. maja 1850. na Prčanju kod Kotora. Slijedi:
– autentični prijepis, s „njegoševskim” slovima „є”, „ѣ”, „i”, „ы”, „й”; „я”, „ю”, „ъ”, „ь”
– potom transkripcija na savremeni crnogorski pravopis
– faksimili prijepisa Testamenta od Dušana Vuksana iz 1926…
* * *
Слава тѣбѣ показавшему нам свѣт!
Xвала ти, Господи єр си ме на брiєгу єднога твоєга свiєта удостоiо извести изъ зракахъ єднога твоєга дивнога сунца благоволіо напоити. Хвала ти Господи, єръ си ме на земльи надъ миліонима и душомъ и тієломъ украсіо колико ме одъ мога ђетинства твоє непостижимо величество топило у гимне божествене радости удивленія и велелѣпоте твоє, толико самъ бієдну судбину людску са ужасомъ разсматрао и оплакивао — твоє є слово све из ништа сотворило, твоме є закону све покорно човѣкъ є смртанъ и мора умрієти.
Я са надеждомъ ступамъ къ твоєму светилишту Божественоме, коєга самъ свієтлу сѣнку назріо, іоште съ брієга коега су мои смртный корацы мѣрили — я на твой позивъ смирено идемъ или подъ твоимъ лономъ да вѣчный санъ боравимъ, или у хорове безсмртне да те вѣчно славимъ.
— Ако ми се сада догоди да умремъ овай начинъ послѣ себе оставлямъ.
- – За наслѣдника моега оставлямъ Данійла Станкова сына а моєга синовца, нѣму оставлямъ владичество како є одъ старине у законѣно у Црну гору; истоме Даніилу свеколико моє и движимо и недвижимо што имамъ у Црну гору оставлямъ, а препоручуємъ моєму брату Перу да Даніила у свачему како своєга сына наставля докленъ се Даніилъ учини способанъ народомъ управляти.
- – Новцы кои су ми у єдномь банку у Петробургу, одъ коихъ су облигаціє у Мин. иностраннихъ дѣлъ ньихъ оставлямъ Народу Црногорскоме то єстъ да су народнѣ а добитъ одъ ньихъ да прима Владыка кои біо, и за исту добитъ да имъ купує праха да бране свою свободу, а гладне године да купує за исте новце жито и безъ паре и динара да га дієли сиротиньи Црногорской и брдской, али нико икада да речене новце не може изь банка узети но вѣчно да у нѣму остаю, само добићу да се ползую.
- – За новце кои су ми у Бечу, 50 хилядахъ фіоринахъ у Барона Сине, а толико управо у Г-на Тирке, добитъ съ ове сто хилядахъ фіоринахъ оставлямъ родительима и двѣма сестрама, да исту добитъ уживаю докъ су они четворо живи; а пошто ми се преставе и родительи и обіє сестре онда паре остаю за Народъ Црногорскій на истый начинъ како и оне што су у Банку Петробургу, зато молимъ министерство моега Покровителя, како быхъ се я преставіо да прими облигаціє одъ овієхъ новацахъ у Бечу и да пренесе исте новце кодъ онієхъ у Петробургу, да не бы погинуле ядноме Народу Црногорскоме.
- – 50 хилядахъ фіоринахъ одъ рачуна одъ жита коє су ми у моега брата Пера, нека ихъ мой братъ Перо раздава народу и купи одъ народа на онай лакій начинъ како самь я уредіо, а по смрти моєга брата нека се спреме у Петробургску Банку ђе су и прочій мои новцы пакъ се нека съ ньиномъ добићу поступа на истый начинъ како съ добићу првієхъ, а у главу ньину да нико не сміє таћи но нека вѣчно у Банку стои да бы се колико толико прискочило у у нужди кукавоме но у исто доба и витежкоме народу Црногорскоме.
- – 40 хилядахъ фіоринахъ коє су у касси гвозденой на Цетынѣ они се нека за нужде народнѣ троше како виде мой наслѣдникаъ и мой братъ Перо.
Ко ишта одъ овога овђе уписанога преиначи біо му црнъ образъ предь людима и яростный се Судь Божій надъ ньимь извршіо за ту грдну неправду кою бы предъ лицемъ неба и землѣ учиніо. – Овай се тестаменатъ у оригиналу оставля у конзулатъ Русскій у Дубровнику за вишу сигурностъ и тачностъ.
На Перчаню 20. маія 1850.
ВЛАДЫКА ЦРНОГОРСКІЙ
с.р.
П. П. НѢГОШЪ.
***
Slava Tebje pokazavšemu nam svjet!
Hvala ti, Gospodi, jer si me na brijegu jednoga tvojega svijeta udostojio izvesti i zrakah jednoga tvojega divnoga sunca blagovolijo napojiti. Hvala ti Gospodi, jer si me na zemlji nad milijonima i dušom i tijelom ukrasijo; koliko me, od moga đetinstva, tvoje nepostižimo veličestvo topilo u gimne božestvene radosti, udivlenija i veleljepote tvoje, toliko sam bijednu sudbinu ljudsku sa užasom razmatrao i oplakivao — tvoje je slovo iz ništa sotvorilo, tvome je zakonu sve pokorno. Čovjek je smrtan i mora umrijeti.
Ja sa nadeždom stupam k tvojemu svetilištu Božestvenome, kojega sam svijetlu śenku nazrijo, jošte s brijega kojega su moji smrtni koraci mjerili — ja na tvoj poziv smireno idem, ili pod tvojim lonom da vječni san boravim, ili u horove bezmrtne da te vječno slavim.
— Ako mi se sada dogodi da umrem, ovaj način poslje sebe ostavljam.
- – Za nasljednika mojega ostavljam Danijla, Stankova sina, a mojega sinovca, njemu ostavljam vladičestvo kako je od starine uzakonjeno u Crnu Goru; istome Danijlu svekoliko moje i dvižimo i nedvižimo što imam u Crnu Goru ostavljam; a preporučujem mojemu bratu Peru, da Danijla u svačemu, kako svojega sina, nastavlja, doklen se Danijl učini sposoban narodom upravljati.
- – Novci, koji su mi u jednom banku u Petroburgu, od kojih su obligacije u Min. inostranih djela, njih ostavljam NARODU CRNOGORSKOME, to jest: da su narodnje, a dobit od njih, da prima Vladika, koji bio, i za istu dobit da im kupuje praha da brane svobodu, a gladne godine da kupuje za iste novce žito i bez pare i dinara da ga dijeli sirotinji CRNOGORSKOJ I BRDSKOJ, ali niko ikada da rečene novce ne može iz banka uzeti, no vječno da u njemu ostaju, samo dobiću da se polzuju.
- – Za novce, koji su mi u Beču — 50 hiljadah fijorinah u barona Sine, a toliko upravo u g-na Tirke — dobit s ove sto hiljadah fijorinah ostavljam roditeljima i dvjema sestrama, da istu dobit uživaju, dok su oni četvoro živi, a pošto mi se prestave i roditelji i obije sestre, onda pare ostaju za NAROD CRNOGORSKIJ na isti način, kako i one što su u Banku Petroburgu; zato molim ministerstvo mojega Pokrovitelja, kako bih se ja prestavijo da primi obligacije od ovijeh novacah u Beču i da prenese iste novce kod onijeh u Petroburgu, da ne bi poginule jadnome NARODU CRNOGORSKOMU.
- – 50 hiljadah fiorinah od računa od žita, koje su mi u mojega brata Pera, neka ih moj brat Pero razdava narodu i kupi od naroda na onaj lakij način kako sam ja uredijo; a po smrti mojega brata neka se spreme u Petroburgsku Banku, đe su i pročij moji novci, pak se neka s njinom dobiću postupa na istij način ako s dobići prvijeh, a u glavu njinu da niko ne smije taći, no da vječno u Banku stoji, da bi se koliko toliko priskočilo u nuždi kukavome, no u isto doba i vitežkome NARODU CRNOGORSKOME.
- – 40 hiljadah florinah, koje su u kassi gvozdenoj na Cetinju, oni se neka za nužde narodnje troše, kako vide moj nasljednik i moj brat Pero.
Ko išta iz ovoga ovđe upisanoga preinači, bio mu crn obraz pred ljudima i jarostni se Sud Božij nad njime izvršijo za tu grdnu nepravdu, koju bi pred licem neba i zemlje učinijo. – Ovaj se tastamenat u originalu ostavlja u konzulat Ruskij u Dubrovniku za višu sigurnost i točnost.
Na Perčanju 20. maija 1850.
VLADIKA CRNOGORSKIJ
s.r.
P. NJEGOŠ
—
(Izvor: – Originalni Testament Petra II Petrovića-Njegoša; Uporedi: – Lazar Tomanović, „Petar Drugi Petrović-Njegoš kao vladalac”, Cetinje, 1896, 210-211; „Spomenica Petra II. Petrovića-Njegoša – Vladike Rada, 1813-1851-1925”, Cetinje, 1926, 168-169; – „Cjelokupna djela P. P. Njegoša”, IX, Beograd, 1955, 605-606)
