Ево само два најсвјежија примјера који потврђују да Велика актуелним плавским функционерима служи само као ловиште шумски резервоар, а повремено и за изборне манипулације. Министарство економије Владе Црне Горе расписало је прошле године тендер за изградњу мини хиидреоелктана у Црној Гори. У понуди је био и систем мањих хидроелктана на Величкој ријеци. Према мишљењу стручњака, на њеноме горњеме току (Десне ријеке) могуће је подићи најмање три проточне хидроелкране: за прву би се вода захватила на дну Цикуша и одтле, каналом преко доњега дијела Влујака, извела до Јокића гробља; друга би имала захват на ушћу Чакорскога потока (испод Осоја) а трећа испод Дубраве, одакле би канал ишао преко Зрнаојевице… Сазнајемо да је било интересената за овву тендерску понуду. Али, о њој се није могло преговарати јер се испоставло да Општина Плав није донијела просторни план који би обухватио и ово „њено“ подручје, нити тако нешто превиђела у Велици. За разкику од оближње Ђурицке ријеке, за коју је концсију добила фирма Hydro Rower, из Пећи (да ли случајно?...) Иначе је одавно познато да Велике нема у просторним или било каквим пројектима плавских власти (без обзира ко их песонификује), да ни један плавски званичник никада није поменуо Чакор и његов плато као потенцијалну туристичко-инвестициону дестинацију. И не само то, него из дана у дан, све снажније, свим силама настоје да покваре било какав помен величке перспективе и инцијативе њених становника. Према ријечима Љуба Пауновића, клуб Велика је покренуо иницијативу да се чакорски простор прогласи заштићеним добром и за то добио сагласност од Владе Црбе Гре и сусјединих општина Андријавица и Беране, али не и од Плава. Зна се зашто се то отуда саботира: ако се то догоди, нема више пљачке величких шума… Заправо, зашто се овако понашају плавски званичници – јасно је и нама и њима… Но, валја имати још мало стрплјенја: да видимо шта ће урадити "наши", који сада дијеле  власт у  - од највећега дијела православнога живлја -  све удалјенијеме Плаву...

(Uz stoti prilog )   Enormnim i svakodnevnim uvećanjem posjete ovome porralu (u prosjeku preko sto dnevno), javja se i sve više čitalaca koji hvale pojedine priloge, daju (korisne) sugestije ii traže da pišemo na pojedine teme. Pohvale su nam drage, ali ih ne objavljujemo, jer su brojne i ponavljaju se. Uostaom, time bismo učinili nepravdu onima koje bismo izostavili… Zato na ovaj način zahvaljujemo svima, prije svega Veličanima kojima smo, kako istuču, „probudili nostalgiju“ ili „proširili saznanja o zavičaju“ – što je jedan od glavnih ciljava naših priloga. Ujedno ih pozivano na aktivniju saradnju. Dobijamo pisma i komentare drugačije sadržine. Kao što primjećuju ćitaoci, a posebno autori, i njih objavljujemo, bez obzira što se s pojedinim stavovima ne slažemo. Ponekada ih i komentarišemo, iznosimo drugačije argumente (i dokumente), ili polemišemo – što je u duhu civilizovanoga dijaloga, pa, aho hoćete, i tradicinalnoga (starinskoga) načina veličkoga razgovora… Naravno, te priloge objavljujemo samo ako su potpisani punim imenom i prezimenom i ako su poslati sa postojeće (legalne i istinite) adrese. Radi toga što je ponekada neohodno da, (prije objavljivanja) komunicramo s autorima – radi pojašnjenja, identifikacije i sl. I tu, uglavnom, nema nikakvih problema. Međutim, povremeno nam se javljaju, najprostije rećeno, (mada prepoznatljiva, najčešće s iste adrese) naklapala, čija su trabunjanja prepuna izmišljotina i nebuloza, pa i uvreda. Neki su uporni i u slanju virusnh poruka...Kako je to i priliči toj sorti, potspisuju ih lažljivim imenima, šalju ih sa nespostojećih email-adresa, itd. Očigledno sa prozirnim ciljem: da nešto „stave do znanja“ uredništvu, da pokažu kako (i oni) „nešto znaju“, da uvrijede, poremete portal i sl. Takva kominikacja, bilo da se radi o pohvalama ili pokudama, nije primjerna načinu na na kome (i privatno) funcionišemo, a zaražene poruke i ne otvaramo.     No, nadamo se da se, ipak, radi o malome broju nazovi Veličana. Zato pozivamo sve posjetioce: kudite, kritikujte, opovrgavajte, itd. ali ne radite to mučki! Potpšišite se i priložite pravu i punu adresu i sve će biti objavljeno. Uredništvo

Министарство економије Владе Црне Горе саопштило је да је завршен тендер за изградњу мини хиидреоелктана, који је раписан средином ове године, те да се на њему пријавило десетак домаћих и иностраних инвеститора. Сазнајемо да су достављене и пондуе за изградњу система мањих хидроелктана на Величкој ријеци. Комсија ће прегледати понуде и резултате сопштити до краја ове године. Потом слиједи потписивање уговора са понуђачима, па ваља очекивати да би (ако се и за њу буде повољне понуде) овај објекат у Велици могао да буде започет већ идуће године. Према мишљењу стручњака, на горњеме току Величке (Десне) ријеке могуће је подићи најмање три проточне хидроелкране: за прву би се вода захватила на дну Цикуша и одтле, каналом преко доњега дијела Влујака, извела до Јокића гробља; друга би имала захват на ушћу Чакорскога потока (испод Осоја) а трећа испод Дубраве, одакле би канал ишао преко Зрнаојевице… Да подсјетимо: група Величана подигла је мању хидроелектрану 1956. године. Опслуживала је тридесетак домаћинстава, а касније (1962.године) “прикључена” на далеководну мрежу. Иначе, од 1971. године сва величка домаћинства, па и у Волујаку и на Закршу, имају струју. Мада, постојеће трафостанице су доста застарјеле и прекоди струје, нарочито у зимскоме периоду, су учестали…

 

    ЖАРКО Савов ГОГИЋ изненеда је умро 24. октобра (у својој кући, у Утхеји,  код Бара). У присуству родбине и великога броја Величана и пријатеља, сахрањен је 29.октобра на Бежанијскоме гробљу у Београду, ђе је живио више од пола вијека.

    Рођен је 1941. године у Велици,  ђе је завршио основну школу, а осморазредну у Мурини. Послије завршетка средње пољопривредне школе уписао је Пољопривредни факултет у Београду, који је завршио успјешно и у року. Било је то у вријеме када је веома мали број Величана успио да  (упркос  великој немаштини) стекне високо образовање… Већи дио раднога вијека провео је у нејвећој српској радној организацији из области Пољопривреде -  Пољопривредном Комбинату Београд. Дужи период био је и на руководећим функцјама, а највише на мјесту директора ЗП „Срем“ у Сурчину. У тој фирми, без обзира ђе је и шта радио, упамћен је као велики радник и прегаоц,  а истовремено  као добар и частан човјек.

   Жарко Гогић је један од наугледнијих Величана своје генерације. Красиле су га изванредне људске врлине: срдачна пажња, пожртвованост, искреност и оданост  родбини и пријатељима, свеколико дружељубље, одмјереност, смјерност, тачност и прецизност. У свему морално чист, био је радо  виђен у свим друштвима – како у завичају, тако и  међу Црногрцима у Београду,  радницима којима је био претпостављени, комшијама, то јесте  у цјелокупној средини у којој је радио и живио.Увијек је имао разумијевања за  свачије проблеме, а у свакој комуникацији показивао достојанственост, суздржаност и госпоственост.

   Волио је да се сјећа, да прича о Велици и Величанима. Такорећи, у Велику је  долазио свакога љета. Непосредну пажњу према завичају исказао је у више наврата, шаљући му (у име колектива којим је руковдио и своје) и значајну матерјалну помоћ.

    За собом је оставио  синове Миодрага и Владимира.

                                                                                                                  (Бр. Ј.)