Prema analizama portala selo-velika.me,koalicija koja je oformljena u Kotoru nakon izbora 2016.godine objektivno nije imala šansu za vršenje vlasti za mandatni period,zbog svoje ideološke različitosti.Iako je ta koalicija bila sačinjena od 15-tak političkih subjekata,pokazalo se da vršenje vlasti ne može biti kvalitetno artikulisano samo na negativnom odnosu prema DPS-u.Konaćno,građani su vidjeli  da je to bila najgora vlast u Kotoru,možda od Drugog svjetskog rata.Svakako,ne treba zato kriviti samo mladog Vladimira Jokića,već i njegove političke mentore i ćitav neprincipijelni i interesni) konglomerat jedne koalicije koja je skoro dvije godine vladala,iako im niko ozbljan nije mogao predvidjeti "tako dugo vladanje".Današnji epilog je logični slijed svega što se događalo u Kotoru zadanje dvije godine.Jokić je bio u "procijepu" politike sopstvene partije,DFA (sa 10 političkih subjekata),SNP-a,URE i SDP-a.I konačno ideološka i interesna različitost je pukla po šavovima,koje niko ne može spojiti.Sve se to danas u Kotoru srušilo kao kula od karata.

Drugi pišu 

      Uloga Milana Piroćanca  u Crnoj Gori polovinom šesdesetih godina devetnaestog vijeka (o čemu je pisao ovaj portal),sprega sa kupljenim Crnogorcima,navodno proćeranim sa Cetinja zbog političkih neslaganja sa gospodarom,Bombaški proces (u kojem su učestvovala   i  tri Ćulafića iz sela Luge),i niz drugih događaja su zapravo bili dio jedne vrlo smišljene politike tadašnjih vlasti u Beogradu da se Crna Gora utre sa mape država Evrope.Dolje navedeni tekst je svjedočenje jednog od tada živih svjedoka tih događanja,koji je objavljen  u  časopisu “Ninettenth Century and After”(Devetnaesti vijek i poslije),London, februara 1933.

     Motiv za objavljivanjem prevoda ovog teksta nalazimo u intervjuu jednog Veličanina dat listu Pravda u Beogradu (prije neđelju dana),u kojem se nastavlja sa lažnim iznošenjem činjenica (o svom kraju),pri čemu se ne uzimaju materijalni dokazi da bi se potkrijepile izrečene konstatacije,već radi dodvoravanja  političko-crkvenim krugovima saopštavaju potpuno neutemeljene tvrdnje.Vrijeme je majstorsko rešeto,pa"sto puta izgovorena nesitina"neće moći da izdrži vrijeme koje je pred nama.Zapravo,popisi stanovništva u selu Velika,a što je sve sačuvano u arhivama,će biti  velika prepreka za izgoverene i neutemeljene konstatacije ovog "istraživača" veličke prošlosti.Neko bi mogao reći: "Pa kakve veze ima intervju veličanina Pravdi sa ovim tekstom"?Odgovor je jasan,neko će u budućem vremenu biti Pašić ili Pešić,a neko drugi opet Milo Petrović (O ovim ličnostima dalje u tekstu)

Continue reading →

Piše:Marko Jokić

     Dugi niz godina je jedna manja grupa(kružok) Veličana obuzeta željom da dokaže da je kula Stojnića pored groblja Jokića u Volujaku sagrađena od kamena,koji je navodno bio planiran za gradnju crkve u Velici!?Kada  nemaju dokaze,tada se prilazi oprobanoj metodi "svjedoka" i "pamtiša",kako bi neutemeljene tvrdnje dobile satisfakciju. Autor ovih redova je nekoliko puta informisan od pok.Miljana-Miša Gacovog,sina Mihaila-Gaca Jokića da je ta  bezobzirna  i neistina priča i tvrđenje nekih Veličana (navodeći njihova imena ) u zadnje vrijeme sve više prisutna.Jednom od Veličana koji živi u Beranama je čak i skrenuo pažnju da se konačno prestane sa širenjem lažnih priča o gradnji kule Stojnića*.

Continue reading →

Continue reading →

    Припремио:Марјан Планиница

Један од посјетилаца овога портала је прије пар дана замолио да му помогнемо да нешто више сазна о Иву Раковом Радоњићу.Ради тога смо се потрудили да му пружимо информације,онако како га је окарактерисао Милан С.Пироћанац који је стигао на Цетиње као “испомоћ српске владе књазу Николи”. Наиме,послије потписа првог уговора између Србије и Црне Горе (1866 г.), књаз Никола је, по споразуму с кнезом Михаилом, тражио од српске владе да му пошаље једног секретара “који ће водити државне послове у духу закљученог уговора” и једног официра, који ће имати да проучи и уреди ратну снагу Црне Горе. Ондашња влада Илије Гарашанина одредила му је за секретара Милана С. Пироћанца, начелника Министарства иностраних дјела а за војног савјетника капетана М. Ивановића. Тако је Пироћанац провео дуже вријеме на том " важном положају" на Цетињу. По повратку с Цетиња 15. јуна 1867, поднио је свом шефу Илији Гарашанину опширан извјештај о свему што је за вријеме свог бављења, видео или чуо у Црној Гори.

Continue reading →

SVE KRSNE SLAVE I OBIČAJE NASLIJEDILI SMO OD STAROSEDILACA BALKANA

Krsno ime ili slava je običaj slavljenja porodičnog sveca na zapadnom Balkanu. To je jedan dan u godini kada uz poseban obred domaćin porodice zove rođake i prijatelje na slavlje, na gozbu u čast svom porodičnom svecu. Danas mnogi nacionalisti često ponavljaju da "samo Srbi slave slavu”, što nije istina, a prilično bi bila istinita tvrdnja, ako ne i sasvim – "samo potomci Ilira slave slavu".

Continue reading →

(Iz naše prošlosti)

Istorijske okolnosti-ratovi,zarobljeništva tokom dvadesetog vijeka nijesu zaobišli Veliku.Kapitulacija Crne Gore u Prvom svjetskom ratu 21.01.1916.godine će donijeti  nevolje cijelom crnogorskom narodu.Austrougarska je zarobljenike koristila za teške prinudne radove,na putevima koji su im bili neophodni za bolju pokretljivost vojske i vojne tehnike.Tako će u nemilost Austrougara pasti i veliki broj Veličana,od kojih su neki bili angažovani  na gradnji puta  prema Peći,a zatim internirani po austrougarskim logorima.Jedan dio Veličana je bio  odmah interniran u neki od 57 logora.

Continue reading →

Piše:Marjan Planinica

    Izuzetan džez muzičar,svjetskog glasa.Sin Vuksana Đolevog Gojkovića iz Velike.Za njega će novinar Đorđe Matić u intervjuu objavljenom u novini Vreme,13.08.2015 godine reći „Jedini naš džez muzičar koji je ušao u sve enciklopedije,...Duško Gojković je i sam hodajuća enciklopedija džeza i imena iz tog svijeta“.Dalje Matić nastavlja „Duško Gojković  direktna je veza sa samim kanonom čitavog muzičkog stila koji je obilježio dvadeseto stoljeće“.Dakle,radi se o čovjeku koji je ostavio neizbrisiv trag u džez  muzici  jednog vrijemena.Tako je Duško prije par godina dobio i nagradu za životno djelo od  Ministarstva kulture Bavarske.

Continue reading →